О једином калемегданском винограду
 

У дворишту Завода за прочавање културног развитка налази се једини дорћолски виноград. Од 1991. године одржава га Пера Деспотовић, агроном у пензији. Позван на један од еколошких семинара затекао је запуштен, нерезан и непрскан чокот којег је 1928. године посадила у холокаусту пострадала породица из Риге од Фере 4.

Негован чокот подарио је 1993. године прве флаше вина Сингидунум - Београдског варошког еколошког вина.

Како су сађени нови чокоти, између осталих пренета је и сорта која се од 1524. одржала у манастиру Увац код Прибоја на Лиму, род се повећавао и обимом и разноврсношћу.

Искуством и љубављу данас се од неких 200 килограма бербе добија око 120 литара чак шест различитих врста вина негованих, од резидбе до чаше, на начин који дозвољава да се с пуним правом назове еколошким. Наиме, осим виноградарских мера редовно се проводи контрола загађености ваздуха и земљишта.

Бело Голубица, Преображенско младо, полуслатки Неимарац, Потенто, виолетно розе вино, као и јубиларно бело Аврамов екселент 80^* негују се у подруму Завода, у ћошку под степеништем. Узани простор место је састанка групе посвећеника, стручњака и пилаца. Тако, уосталом, бива где год се вино воли и разуме.

Како ова јединствена вина нису на продају, виноградарска слава Свети Трифун прилика је да их окуси шири круг гостију. У најбољој традицији, након обреда и помазања чокота, домаћин чини први рез, да би гости прионули кушању уз славско послужење. Осим славе, вина се износе у част Дана бербе, у оквиру пројекта Култура хране. Намера пројекта је да се грађанство упути у основне технике виноградарства и културу пијења вина као начина здраве исхране.

* Вино је посвећено успомени на др. Лазара Аврамова – креатора сорте Београдска бесемена.

Врх стране