|
НАУЧНИ СКУП И ЗАБОРНИК РАДОВА
РАЂАЊЕ МОДЕРНЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ
 – Поводом Првог српског устанка –
Координатор скупа: Драгана Мартиновић
У Заводу за проучавање културног развитка је, на иницијативу
Министарства културе и медија претходне владе, у септембру 2003. године
покренут пројекат „Двеста година српске државности“. Идеја
је била да се организује научни скуп поводом јубилеја Првог српског
устанка.
У сврху припреме научног скупа при Заводу је био формиран Програмски
одбор, чији су чланови били еминентни стручњаци и професори
Универзитета у Београду: др Милош Немањић, проф. др Ненад Љубинковић,
проф. др Душан Иванић, проф. др Радослав Ђокић, проф. др Жарко
Требјешанин и проф. др Вукашин Павловић, директор Завода. Настојећи да
понуде оригиналну концепцију у сагледавању српске револуције, чланови
Програмског одбора определили су се за антрополошки и
социолошко-културолошки приступ, за откривање оних димензија овог
значајног историјског процеса, који сажима друштвено кретање и културне
оријентације а које историчари до сада нису довољно узимали у обзир. С
обзиром на програмски садржај рада Завода и тематску оријентацију скупа
био је дефинисан коначан назив округлог стола – РАЂАЊЕ МОДЕРНЕ
СРПСКЕ КУЛТУРЕ – Поводом Првог српског устанка. Утврђена је
релевантна тематска целина у оквиру које су наведени аутори, стручњаци
из области социологије, естетике, књижевности, уметности, права,
културологије, историје, психологије, формулисали своје теме. Планирани
научни скуп био је одржан у Београду 14. и 15. јуна, 2004. године, у
Заводу за проучавање културног развитка.
Сматрамо да је од изузетног значаја што смо успели да у години
обележавања Првог српског устанка, међу бројним скуповима посвећеним
овом историјском догађају а који су били одржани у нашој земљи, на
научном скупу у Заводу за проучавање културног развитка спроведемо
идеју ширег сагледавања процеса настајања српске државе. То је
подразумевало представљање радова који су се бавили испитивањем ефеката
српске револуције како на процес утемељења нове српске државности, тако
и на процес друштвеног кретања и културне оријентације Србије током два
века, обухватајући и наше време. Преиспитивањем прошлости кроз судбине
значајних појединаца и друштвених група, у појединим радовима сагледано
је место Србије у европском контексту тога доба, у смислу изграђивања
српског идентитета, утицаја европских збивања код нас, преношења
европских институција на наше тло, школовања српске интелигенције у
европским земљама и др. Једном речју, тематски круг о српској
револуцији на скупу у Заводу обухватио је теоријско промишљање и виђење
наших еминентних стручњака о развоју и ревалоризацији српске државе и
друштва који су пре 200 година започели своје отварање ка Европи.
Врх стране
|
