|
Kulturni turizam
Kulturni turizam je faktor socijalnog, ekonomskog i kulturnog razvitka.
U Srbiji je po prvi put ozbiljno raspravljan na savetovanju, koje je
organizovao Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Kultura i turizam
– Intersektorsko povezivanje i multidisciplinarno povezivanje
održanom januara 2002. godine u Sokobanji. Kako bi razmotrili stanje i
u kulturi i u turizmu a u cilju uspostavljanja osnova za razvoj
kulturnog turizma, po prvi put, okupili su se predstavnici iz sektora
kulture i turizma kao i predstavnici državne uprave
(tadašnji ministri kulture, obrazovanja i trgovine i
turizma) i predstavnici lokalnih samouprava. Glavni zaključak ovog
savetovanja bio je da Srbija ima resurse ali nema kulturni turizam.
Stoga je konstatovano da intersektorska saradnja mora biti
uspostavljena a takođe je neophodno pokrenuti čitav niz edukativnih
aktivnosti na svim nivoima kako bi kulturni turizam u Srbiji zaživeo.
Konsekventno zaključcima Savetovanja iz Sokobanje novembra 2002. godine
pokrenut je projekat Reedukacija
za kulturni turizam. Cilj ovog
projekta bio je upoznavanje zaposlenih u sektorima kulture i turizma sa
veštinama organizacije, marketinga i menadžmenta koji
doprinose razvoju kulturnog turizma u Srbiji. Realizacija projekta je
počela debatom Pozicija
Muzeja u razvoju kulturnog turizma. Zajednička
platforma je uspostavljena na osnovu činjenica da muzeji u Srbiji teže
da povećaju broj posetioca dok je turističkim organizacijama potrebno
da poboljšaju kvalitet svoje ponude. U tom smislu pokrenuta
su pitanja kontinuirane edukacije kustosa u muzejima i radnika u
turističkim organizacijama kako bi se prevazišle postojeće
nesuglasice i uspostavile konstruktivne osnove međusobne saradnje.
Istraživanje sprovedeno u okviru projekta Reedukacija za kulturni
turizam je pokazalo da 76% turističkih organizacija i 82%
muzeja u
Srbiji prepoznaje kuturni turizam kao razvojnu strategiju. Evaluacija
projekta je pokazala da je neophodno nastaviti sa edukativnim
projektima ali i da je neophodno pokrenuti konkretne akcione projekte
koji će kroz koncept kulturnog turizma doprineti održivom razvoju
lokalnih zajednica.
Imajući u vidu da kultura i turizam u
ekološkim okvirima pružaju kvalitetne osnove za razvoj
mnogih lokalnih zajednica u Srbiji 2004. godine pokrenuli smo
promotivni projekat nazvan Horizonti
održivog razvoja. U realizaciji
projekta učestvovale su četiri opštine sa različitih kajeva
Srbije – Niška Banja, Užice, Zrenjanin i
Majdanpek. Svaka od pomenutih lokalnih zajednica je prezentovala svoje
resurse i potencijale. Što je još važnije svaka
od ovih lokalnih zajednica je prezentovala ideje kako da ostvare
boljitak u lokalnim ali i regionalnim okvirima. Nadaleko, i po pesmi,
poznata banja, „koristeći“ jedinstvenu ružu
vetrova, Niška Banja je 2005. godine bila domaćin svetskog
prvenstva u paraglajdingu. Takav događaj je bio propraćen brojnim
pratećim aktivnostima ukljkučijući i plasman proizoda domaće radinosti
koje je organizovalo udruženje žena „Kruna“. Iako
na različitim stranama geografske karte Srbije, Užice i Majdanpek
nastoje da osnaže i ohrabre domaćinstva da proizvode i plasiraju
proizvode domaće radinosti. Koristeći povoljnosti blizine Beograda za
organizaciju vikend poseta opština Zrenjanin nastoji da
svoje bogato kulturno i prirodno nasleđe iskoristi kao prvorazredni
potencijal za organizaciju različitih aktivnosti počevši od
porodičnog vikend turizma do organizacije konferencija i seminara. U
svakom slučaju, sve četiri opštine nastoje da prevaziđu
status quo u kome su se našle usled nepovoljnih okolnosti
koje su se desile Srbiji tokom 90ih godina 20. veka. Stoga su Horizonti
održivog razvoja za prvenstveni cilj imali da pokažu da
resorsi koji
postoje u Srbiji imaju i budućnost.
Imajući u vidu neophodnost konkretnih akcionih projekata tokom 2005. i
2006. godine tim za kulturni turizam u okviru Zavoda u sastavu Maja
Todorović i Maša Vukanović se angažovao u pripremi i
realizaciji dva akciona projekta koji su finansirani od strane Evropske
agencije za rekonstrukciju. Projekat
Kikindski mamut za
cilj ima
stvaranje uslova za razvoj kulturnog turizma kao i stvaranje konkretnog
proizvoda nazvanog po kikindskom mamutu (Kika). U tom smislu kreirani
su i izvedeni edukativni programi čiji je cilj bio da različite ciljne
grupe iz privrednog i društvenog života Kikinde obuči
veštinama neophodnim za uspešan razvoj kulturnog
turizma kako bi se na taj način ostvario održivi razvoj Kikinde (osoba
za kontakt u Zavodu: Maja Todorović). Gudurički vinogradi
je partnerski
projekat opštine Vršac i Poljoprivrednog
fakulteta u Beogradu. Cilj ovog projekta je da obuči vlasnike vinograda
savremenim tehnologijama vinogradarstva i vinarstva ali i vinskog
turizma. Stoga je istraživač Zavoda Maša Vukanović
učestvovala u kreiranju strateškog plana razvoja
vinogradarstva, vinarstva i vinskog turizma u periodu 2006-2010.
Takođe, gđica Vukanović je i član saveta projekta zadužena za praćenje
ostvarivanja preduslova za razvoj vinskog turizma u Gudurici i
Vršcu.
Imajući u vidu da je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka prepoznat
kao relevantna ustanova u Srbiji po pitanjima kulturnog turizma
istraživači Zavoda su aktivni i na međunarodnom planu. U okviru 10th
International Congress Archaeology and New Technologies
održanom
novembra 2005. godine u Beču (Austrija) istraživač Zavoda
Maša Vukanović je prezentovala stanje u kulturnom turizmu u
Srbiji. Na osnovu uspešnog učešća gđica Vukanović
je pozvana da bude član stučnog odbora za 11. kongres ovaj put nazvan
Cultural
Heritage and New Technologies, održan od 18. do 20.
oktobra
2006. godine. Tom prilikom gđica Vukanović je vodila sesiju Ready or
not... The usage of Cultural Heritage koja je bila
posvećena upotrebi
kulturnog nasleđa u turističke svrhe. Detaljnije informacije su
dostupne na http://www.stadtarchaeologie.at
Ne zaboravljajući da je
kulturno nasleđe integralni, živ i dinamičan, segment kulturnog turizma
Zavod učestvuje u kreiranju i realizaciji projekata čiji je cilj
promocija kulturnog nasleđa Srbije. U tom smislu, tokom 2006. godine
Zavod je uspostavio bližu saradnju sa Muzejem savremene umetnosti
(projekat Razglednice
Beograda) i austrijsko-srpskom NVO EUpuls
(projekti vezani za nove pristupe muzičkom nasleđu: Starogradska
Electro-Fied, Mikrofoni
u pokretu i Beograd...
Introducing dancehall).
Planovi za budućnost uključuju i proširivanje aktivnosti,
obnavljanje saradnje sa brojnim ustanovama sa kojima je Zavod već
sarađivao (Turistička organizacija Srbije, Ministarstvo trgovine i
turizma, Turistička organizacija Beograda, Komshe, itd) i
uspostavljanje bliže saradnje sa ustanovama i organizacijama u zemlji i
inostranstvu čije se aktivnosti kreću u širokim okvirima
kulturnog turizma.
Vrh
strane
|
