Слободан Мрђа
Културни живот студената Универзитета у Београду
 

Уводне напомене

Истраживање културног живота студената Универзитета у Београду, које се може уклопити у један комплекс истраживања о културном животу омладине уопште, има данас веома велику друштвену актуелност. Одмах се мора нагласити да је оваква тема веома сложена, с обзиром на то да је теоријски и емпиријски недовољно истражена код нас. Задатак оваквог истраживања је веома сложен јер обухвата популацију на коју времена великих друштвених криза остављају највише трагова. Друштво у коме живимо у значајној мери карактеришу процеси (само) разарања, који су у неким подручјима друштвене реалности дошли до фазе у којој је оправдано говорити о разореном друштву. Криза идентитета, психичка оптерећења, рушење система вредности, безперспективност, економска зависност због незапослености представљају последице које стоје у уској вези са социоекономском и културноисторијском ситуацијом у друштву. Иако не представљају хомогену групу, могу се издвојити неке заједничке особине друштвеног положаја данашње младе генерације. Једна од таквих карактеристика је економска и политичка неједнакост маладих (у пракси, а не нормативно) у односу на старије, која имплицира њихову инфериорност и маргиналност положаја. Друга важна карактеристика је што се млади налазе у прелазној фази преузимања друштвених улога старијих, али овај период траје све дуже, како због великог значаја школовања и дужине његовог трајања, тако и због немогућности запошљавања после завршетка школовања. Традиционално се младима приписује спремност на промене и отвореност, што би се могло делимично објаснити њиховим незадовољством сопственим положајем у друштву а, самим тим, и незадовољством системом који тај положај производи.

Уопштено говорећи, није лако описати однос између студената и друштва. У питању је једна веома сложена комбинација изолованости и ангажованости у односу на дате околности. Доминација једног од ова два фактора највише зависи од тренутног стања тј. друштвене реалности. Данас, широм света, постоји евидентно појачано политичко ангажовање студентске популације и то у мери да би се могло говорити о постојању неке врсте политичке културе студентске популације. Наравно, свака од ових група у појединим земљама има одређене специфичности у односу на остале, у зависности од карактеристика средине у којој егзистира, али се пажљивом анализом могу издвојити неке заједничке карактеристике: критика друштвеног поретка, тежња ка променама у сфери доминантних вредности, реаговање против сваке врсте доминације на било ком нивоу друштвене организације и залагање за слободу деловања, мишљења и комуникација.

Студенти својим захтевима за проширивањем стечених знања и видика често буду оптуживани да су под утицајем одређених група из иностранства па због тога представљају потенцијалну претњу стабилним и затвореним друштвеним групама каоје егзистирају у датом систему. Ако овоме додамо и чињенице да се студенти, самим тим што судирају, повезују са другим добрима и другим просторима, са људима које нису ни видели ни упознали, да убацују стране речи у обичан говор, онда је лако разумети зашто одређене конзервативне друштвене групе и појединци који нису били студенти аутоматски не одобравају овакву делатност. Чак и у друштвима где су улога, место и структура деловања студената јасно одређени остаје извесна доза скепсе и амбивалентности.

Свако истраживање чији су актери млади људи а које за свој предмет има неки сегмент живота ове популације има велики значај јер сазнања до којих долази могу да открију неке проблеме са којима се ова популација сусреће. Правилним дефинисањем проблема, организованом и систематичном акцијом на њиховом решавању омогућава се лакше преузимање друштвених улога од старијих, реалније се сагледава сопствени положај у друштву, а што је најважније, стварају се услови за даљи друштвени прогрес. Однос друштва и културе на најнепосреднији начин обезбеђује везу између индивидуалног и креативног са друштвеним и јавним. Култура, једна од основних димензија сваког друштва, је нарочито значајна за разумевање процеса стварања, профилисања и кристализације система вредности. Времена великих друштвених гибања, кроз која сада пролази друштво у Србији (транзиција), доносе велике и нагле обрте у систему вредности. Стари систем вредности се радикално одбацује а на његовом месту се још не успоставља нови конзистентан систем вредности. Паралелно са овим процесом иду и настојања различитих политичких и идеолошких снага да ставе под контролу поједине сегменте културног живота и стваралаштва, па је институцијама културе врло тешко да очувају неопходан степен аутономије, као основну претпоставку слободе стваралаштва.

Врх стране