Policies for Culture
Први кораци према кооперацији и дијалогу у изградњи ефективних локалних културних политика у Србији
Пројекат Кооперација и дијалог у изградњи
ефективних локалних културних политика у Србији започет је у септембру
2002. године у оквиру програма Policies for Culture, иницијативе
European Cultural Foundation (Амстердам) и ECUMEST Association
(Букурешт)
Завод за проучавање културног развитка је креатор методолошког оквира за истраживање и анализе. Партнери на пројекту су Скупштина града Крагујевца и невладине орханизације:
- Млади грашак, Београд
- Алтернативни круг, Крагујевац
- АРГО, Сомбор
- Колектив, Шабац
- Академска алтернатива, Ужице
- Г17 плус, Ужице
Акциони пројекат би требало да подржи локалне и
регионалне иницијативе у култури, као и грађане Србије да преузму
активну улогу у обликовању културног амбијента Србије. Основни задатак
пројекта је утврђивање свести о културној политици и спремности за
активно учешће у креирању локалних и регионалних модела, циљева и
инструмената културне политике. Стога је пројекат започет истраживањем
после којег следе по две локалне дебате у Сомбору, Шапцу, Крагујевцу и
Ужицу и једна регионална дебата на којој ће се разменити искуства сва
четири града. Главни циљеви пројекта су:
- у сваком граду - партнеру на пројекту оснивати културни форум - перманентно тело које посредује између органа управе и грађана
- израда стратешког документа који ће бити на располагању локалних власти
Истраживањем културне политике на локалним
нивоима, које је обављено током септембра и октобра 2002, дошли смо до
интересантних информација. Резултати истраживања послужили су као
основа за другу фазу пројекта која је у фази реализације: локалне
дебате о стратешким приоритетима у култури, као и о механизмима и
инструментима за њихову реализацију.
Истраживање је изведено техником дубинских
интервјуа. Методолошки концепт је био исти у сва четири града.
Интервјуисане су по три фокус групе:
- доносиоци одлука у области културе;
- запослени у установама културе, слободни уметници и представници невладиних организација;
- представници локалне привреде и медија
Главни налази истраживања су следећи:
- испитаници сматрају да су планирање и развој
стратегија важни, али да не постоји јасан стратешки план у култури -
све је ад хоц, не само на локалним нивоима, већ и на националном и
макрорегионалном нивоу;
- национални идентитет је важан, али неопходна је отвореност за утицаје различитих култура;
- свест о регионалној припадности је развијенија у Сомбору и Шапцу, него у Крагујевцу и Ужицу;
- забележен је недостатак информација о културним политикама земаља Југоисточне Европе;
- доносиоци одлука немају јасну слику о улози
невладиних организација, мада се стиче утисак да је невладин сектор
важан фактор у креирању културне политике; испитаници из друге и треће
групе процењују да је невладин сектор врло активан и значајан;
- постоји иницијатива за креирање културних
форума - експертских тела која би креирала културну политику и
посредовала између јавности и владиног сектора;
- закони су неадекватни и неусклађени, па је њихова примена готово немогућа;
- процедуре за усвање нових закона су компликоване, а локалне власти немају значајнију улогу у тим процесима;
- најзначајнији извор финансирања је државни
буџет, али сви испитаници се слажу да су алтернативни извори (идеално:
70% државни буџет + 30% алтернативни извори);
- већина испитаника није информисана о фунд-раисинг-у;
- испитаници су незадовољни фискалном политиком и сматрају да култура мора бити ослобођена од пореза;
- локалне власти се углавном процењују као некомпетентне;
- страначка припадност има неприхватљив утицај на систем награђивања и одлучивање о финансирању пројеката;
- процедура запошљавања је неадекватна и заснована на страначкој припадности;
- примећен је недостатак менаџера у култури;
- привредници нису стимулисани нити заинтересовани за улагања у културу и подршку културног развоја;
- положај културе је разочаравајући, па је улога медија значајна у процесу репозиционирања културе;
- најважније стратегије развоја су: развој
културног идентитета града (Шабац, Сомбор, Крагујевац) и културни
туризам (Ужице), као и различити едукативни програми - перманентна
едукација запослених у култури, али и едукативни програми за децу и
младе;
- регистрован је висок ниво спремности за учешће у креирању локалних културних политика.
Резултати истраживања представљају основу за
дискусије на локалним дебатама које ће се одржати до краја октобра.
Регионална дебата, почетком децембра, биће прилика за размену
информација о искуствима четири града у циљу састављања финалног
стратешког документа. Планирано је да пројекат буде завршен до краја
2002. године.
Пилот пројекат Кооперација и дијалог у изградњи
ефективних локалних културних политика у Србији послужиће као модел за
сличне акције у другима општинама и градовима Србије током следеће
године. За више информација можете се обратити сарадницима на пројекту:
Или посетите сајт: www.policiesforculture.org
Врх стране
|
