СТРАТЕШКИ РАЗВОЈ КУЛТУРЕ ОБРЕНОВЦА
 

Аутор пројекта: Татјана Бокан

У септембру 2003. године, започет је пројекат Стратешки развој културе предграђа. Пројекат реализују невладине организације Млади грашак и Шта хоћеш? у сарадњи са ИО СО Обреновац и Заводом за проучавање културног развитка. Лидер пројекта је др. Дивна Вуксановић, креатор методолошког концепта и упитника је Биљана Јокић. Локални координатор пројекта је Александар Поповић, члан ИО Општине Обреновац, задужен за културу. Тања Бокан је ПР и координатор активности испред Завода за проучавање културног развитка, који пруза институционалну подрску.
Главни циљ пројекта је креирање стратешког плана за развој културе и имплементација у годишњи план ИО Обреновца, што би послужило као модел за стратешке планове осталих приградских општина Града Београда. Пројекат финансира ECUMEST фондација и European Cultural Foundation у оквиру програма Policies for culture.

Основни циљ ове и сличних акција је да локалне власти, у сарадњи са грађанима, доносиоцима одлука и менаџерима у култури, као и културним ствараоцима свих оријентација, дођу до заједничког стратешког плана дугорочног развоја културе у одређеној локалној средини. Како је наше друштво ушло у различите видове транзиционих реформи, пожељно је да сектор делатности у култури активно реагује на ове промене, те стратешки предупреди различите проблеме који би могли настати услед преласка на тржишну економију у области културних делатности.

На темељу стратешких циљева програма за развој УН, потом закључака са семинара о стратешком планирању у култури, у организацији Министарства за културу и медије, као и на основу позитивних искустава које је Завод, заједно са НВО Млади грашак, имао током реализације пројекта Кооперација и дијалог у креирању ефективних локалних култрених политика, донета је одлука да наредни акциони пројекти буду део систематске промоције и спровођења идеје о активном учешћу различитих интересних група у реализацији стратешких планова из домена културе у градовим и општинама широм Србије. Један од основних мотива за реализовање пројекта у обреновачкој средини (после искустава на сличним активностима оствареним у Крагујевцу, Шапцу, Сомбору и Ужицу), био је и тај што Обреновац, иако не представља самосталну административну целину, јер припада Граду Београду, има све неопходне ресурсе у сфери културе који би могли да буду активирани у процесу његовог прерастања у самосталну општину (што је у историји и био случај), а што чини кључни захтев инкорпориран у закључке истраживања LINK Модели и инструменти културне политике Београда.

У региону југоусточне Европе, слични акциони пројекти реализовани су у Араду, Темишвару, Букурешту (Румунија), Пловдиву и Софији (Бугарска), Прилепу (Македонија), Загребу (Хрватска). Истраживачки тим пројекта сматра да би овакав вид учешћа грађана и професионалних група које делују у области културног живота, непосредним креирањем културног развоја одређене локалне средине, утицао на процесе демократизације у другим делатностима, промовишући идеју укључивања грађана у процесе одлучивања када су сви сегменти живота заједнице у питању.

У првој, истраживачкој фази пројекта обављени су групни интервјуи са представницима органа управе (који доносе одлуке), запослених у сектору за културу (чији рад зависи и од одлука које доносе локалне власти) и представницима локалне заједнице који делују у областима туризма, образовања и медија (који на културу утичу, односно могу деловати у већој или мањој мери стимулативно). Кључни налази истраживања сумирани су на следећи начин.

• Учесници треће групе испитаника најмање су заинтересовани за проблеме у култури, што је очекивано с обзиром на њихову индиректну повезаност са сектором културе
• Већина испитаника слаже се с оценом да пројекти попут овог могу бити од користи једино уколико резултати подстакну активности у правцу дугорочног развоја обреновачке културе
• Сви учесници испитивања сагласни су с констатацијом о непостојању јасне стратегије културног развоја ни на једном нивоу одлучивања, што не ослобађа одговорности локалне власти које би требало да буду боље организоване у погледу решавања проблема сектора културе без обзира на затечену ситуацију на републичком или градском нивоу
• Учесници су свесни значаја регионалне сарадње у функцији даљег културног развоја
• Процењује се да је улога државе од велике важности у вези са започетим процесом децентрализације и установљењем општих, законодавних оквира деловања у области културе али и подршком пројектима од националног интереса
• Државни буџет се доживљава као најзначајнији извор финансирања у култури, али се истиче неопходност децентрализације буџета и успостављања јасних критеријума за финансирање пројеката из ове области
• Учесници сматрају да култура треба да буде ослобођена плаћања пореза
• Стипендије и награде се оцењују као корисни инструменти деловања културне политике у погледу стимулације укупног културног развоја локалне средине, али се проблеми у пракси појављују услед одсуства јасних критеријума процењивања и вредновања културног стваралаштва и минималног буџета, извдвојеног за област културе општине Обреновац
• Док доносиоци одлука сматрају да је приметан пораст продукције и инвестиција на локалном нивоу после политичких промена 2000, остали испитаници мисле да нема битних разлика, осим што се опажа више ентузијазма локалних власти у погледу опште стимулације развоја културног живота средине, што није пропраћено адекватним финансијским средствима и инструментима за извођење значајнијих пројеката у овој области
• Сви се слажу с констатацијом да је потребно унапредити комуникацију између Града и локалне средине
• Утврђена је и потреба за унапређењем комуникације између локалних власти и запослених у културном сектору
• Публика није довољно заинтересована за догађаје из области везаних за традиционалне облике културног живота, што се нарочито односи на младе који су готово искључиво заинтересовани за концерте електронске музике
• Фундраисинг-ом се бави само мањи део актера у култури, али је подржана идеја да се оснује Клуб спонзора културе
• Недавно формиран Савет за културу може одиграти важну улогу у развоју стратегије на локалном нивоу

Налази истраживања подстакли су чланове креативног тима пројекта да на дебату о перспективама културног развоја, између осталих, позову и представнике Градског секретаријата за привреду и туризам, Градског секретаријата за културу (надлежне за домове културе и културне центре), Одбора за културу и јавно информисање републичког парламента, Министарства за државну управу и локалну самоуправу, те да се и на овакав начин, чују могући предлози решења проблема у култури, специфичних за општину Обреновац. Модератор дебате била је др Дивна Вуксановић, доцент на Факултету драмских уметности, експерт за стратешко планирање и предавач у Центру за професионални развој и консалтинг Универзитета ументости у Београду.

На основу свих спроведених активности установљена је мисија развоја културе Обреновца и издвојени су основни стратешки циљеви.

М И С И Ј А

• Репозиционирање културе и изградња свести о значају културе у локалној заједници
• Интерсекторско повезивање
• Развијање регионалне сарадње
• Унапређење комуникације између органа управе и културних актера
• Културно-историјску баштину, уметничко стваралаштво и значајне културне манифестације сагледати у функцији развоја културног идентитета града
• Развијање узајамне сарадње и поверења локалне и централне власти, артикулисање културне политике и стратегије на сличним полазним основама - подршка децентрализацији у правцу прерасподеле ингеренција на релацији: град-локална заједница
• Јачање финансијске подршке из буџета, изналажење алтернативних извора финансирања, као и залагање за промену пореске политике у области културе

СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ

Полазећи од овако артикулисане мисије развоја културе Обреновца, као стратешки циљеви ове области утврђени су:

• Унапређење комуникације између органа управе и културних актера
• Удружено деловање државног и трећег сектора у циљу репозиционирања културе и већег учешћа у буџетским средствима – трансформација културних институција у правцу смањења трошкова културне продукције: ефикаснији менаџмент, боља вертикална и хоризонтална комуникација и координација са институцијама
• Обука за фундраисинг и анимирање спонзора (оснивање Клуба спонзора културе)
• Дефинисање експлицитних критеријума за запошљавање и избор директора и чланова управних одбора
• Дефинисање експлицитних критеријума за вредновање квалитета пројеката, као и за додељивање стипендија и награда - подстицање свих видова уметничког и културног стваралаштва по условима јавног конкурса и равноправне позиције свих учесника у њима како институционалних, тако и ванинституционалних. Квалитативно и естетско вредновање, селекцију, избор и препоруку за финансирање вршиле би независне комисије и жирији афирмисаних и квалификованих стваралаца
• Анимирање публике за учешће у културном животу локалне заједнице – подизање нивоа програмских активности и опремљености институција културе и њихово подстицање на отварање према публици и ширем културном простору
• Инвестирање у дечју књижевност и едукацију младих – улагање у културну понуду за децу, као и едукативне програме за различите циљне групе
• Организовање манифестација у неискоришћеним објектима и на јавним просторима (централни трг, двориште Конака Књаза Милоша, башта Дома културе,...)
• Подршка развоју кулутрног идентитета града
• Обрада, заштита, чување и презентација културне баштине у функцији афирмације историјских и културних вредности града
• Перманентна едукација запослених, посебно за менаџмент, маркетинг и фундраисинг
• Организација, подстицање и подршка пројектима националне и међународне културне размене и сарадње ради афирмације локалне заједнице и укључивања локалних стваралаца у актуелне домаће, европске и светске културне токове и трендове, као и партнерство у стварању разлилчитих културног активности и програма
• Подстицање интерсекторског повезивања (медији, образовни сектор, туризам, привреда,...)
• Укључивање медија као сталних партнера у процес дефинисања и остваривања основних циљева културне политике, афирмације културних вредности и анимирања публике. Неопходно је обезбедити већу заступљеност културних програма у програмским схемама електронских и писаних медија.

У сарадњи са ИО СО Обреновац, планирано је, напослетку, креирање финалне верзије стратешког документа развоја културе Обреновца, који ће бити предложен за усвајање на једној од наредних седница извршног одбора.

Врх стране