Риге од Фере 4, Београд 11000 тел. 381 11 2637565 факс 2638941         latinica     english Пројекти --> Културни туризам Културни туризам је фактор социјалног, економског и културног развитка. У Србији је по први пут озбиљно расправљан на саветовању, које је организовао Завод за проучавање културног развитка, Култура и туризам – Интерсекторско повезивање и мултидисциплинарно повезивање одржаном јануара 2002. године у Сокобањи. Како би размотрили стање и у култури и у туризму а у циљу успостављања основа за развој културног туризма, по први пут, окупили су се представници из сектора културе и туризма као и представници државне управе (тадашњи министри културе, образовања и трговине и туризма) и представници локалних самоуправа. Главни закључак овог саветовања био је да Србија има ресурсе али нема културни туризам. Стога је констатовано да интерсекторска сарадња мора бити успостављена а такође је неопходно покренути читав низ едукативних активности на свим нивоима како би културни туризам у Србији заживео. Консеквентно закључцима Саветовања из Сокобање новембра 2002. године покренут је пројекат Реедукација за културни туризам. Циљ овог пројекта био је упознавање запослених у секторима културе и туризма са вештинама организације, маркетинга и менаџмента који доприносе развоју културног туризма у Србији. Реализација пројекта је почела дебатом Позиција Музеја у развоју културног туризма. Заједничка платформа је успостављена на основу чињеница да музеји у Србији теже да повећају број посетиоца док је туристичким организацијама потребно да побољшају квалитет своје понуде. У том смислу покренута су питања континуиране едукације кустоса у музејима и радника у туристичким организацијама како би се превазишле постојеће несугласице и успоставиле конструктивне основе међусобне сарадње. Истраживање спроведено у оквиру пројекта Реедукација за културни туризам је показало да 76% туристичких организација и 82% музеја у Србији препознаје кутурни туризам као развојну стратегију. Евалуација пројекта је показала да је неопходно наставити са едукативним пројектима али и да је неопходно покренути конкретне акционе пројекте који ће кроз концепт културног туризма допринети одрживом развоју локалних заједница. Имајући у виду да култура и туризам у еколошким оквирима пружају квалитетне основе за развој многих лоикалних заједница у Србији 2004. године покренули смо промотивни пројекат назван Хоризонти одрживог развоја. У реализацији пројекта учествовале су четири општине са различитих кајева Србије – Нишка Бања, Ужице, Зрењанин и Мајданпек. Свака од поменутих локалних заједница је презентовала своје ресурсе и потенцијале. Што је још важније свака од ових локалних заједница је презентовала идеје како да остваре бољитак у локалним али и регионалним оквирима. Надалеко, и по песми, позната бања, „користећи“ јединствену ружу ветрова, Нишка Бања је 2005. године била домаћин светског првенства у параглајдингу. Такав догађај је био пропраћен бројним пратећим активностима укљкучијући и пласман произода домаће радиности које је организовало удружење жена „Круна“. Иако на различитим странама географске карте Србије, Ужице и Мајданпек настоје да оснаже и охрабре домаћинства да производе и пласирају производе домаће радиности. Користећи повољности близине Београда за организацију викенд посета општина Зрењанин настоји да своје богато културно и природно наслеђе искористи као прворазредни потенцијал за организацију различитих активности почевши од породичног викенд туризма до организације конференција и семинара. У сваком случају, све четири општине настоје да превазиђу status quo у коме су се нашле услед неповољних околности које су се десиле Србији током 90их година 20. века. Стога су Хоризонти одрживог развоја за првенствени циљ имали да покажу да ресорси који постоје у Србији имају и будућност. Имајући у виду неопходност конкретних акционих пројеката током 2005. и 2006. године тим за културни туризам у оквиру Завода у саставу Маја Тодоровић и Маша Вукановић се ангажовао у припреми и реализацији два акциона пројекта који су финансирани од стране Европске агенције за реконструкцију. Пројекат Кикиндски мамут за циљ има стварање услова за развој културног туризма као и стварање конкретног производа названог по кикиндском мамуту (Кика). У том смислу креирани су и изведени едукативни програми чији је циљ био да различите циљне групе из привредног и друштвеног живота Кикинде обучи вештинама неопходним за успешан развој културног туризма како би се на тај начин остварио одрживи развој Кикинде (особа за контакт у Заводу: Маја Тодоровић). Гудурички виногради је партнерски пројекат општине Вршац и Пољопривредног факултета у Београду. Циљ овог пројекта је да обучи власнике винограда савременим технологијама виноградарства и винарства али и винског туризма. Стога је истраживач Завода Маша Вукановић учествовала у креирању стратешког плана развоја виноградарства, винарства и винског туризма у периоду 2006-2010. Такође, гђица Вукановић је и члан савета пројекта задужена за праћење остваривања предуслова за развој винског туризма у Гудурици и Вршцу. Имајући у виду да је Завод за проучавање културног развитка препознат као релевантна установа у Србији по питањима културног туризма истраживачи Завода су активни и на међународном плану. У оквиру 10th International Congress Archaeology and New Technologies одржаном новембра 2005. године у Бечу (Аустрија) истраживач Завода Маша Вукановић је презентовала стање у културном туризму у Србији. На основу успешног учешћа гђица Вукановић је позвана да буде члан стучног одбора за 11. конгрес овај пут назван Cultural Heritage and New Technologies, одржан од 18. до 20. октобра 2006. године. Том приликом гђица Вукановић је водила сесију Ready or not... The usage of Cultural Heritage која је била посвећена употреби културног наслеђа у туристичке сврхе. Детаљније информације су доступне на http://www.stadtarchaeologie.at Не заборављајући да је културно наслеђе интегрални, жив и динамичан, сегмент културног туризма Завод учествује у креирању и реализацији пројеката чији је циљ промоција културног наслеђа Србије. У том смислу, током 2006. године Завод је успоставио ближу сарадњу са Музејем савремене уметности (пројекат Разгледнице Београда) и аустријско-српском НВО ЕУпулс (пројекти везани за нове приступе музичком наслеђу: Староградска Electro-Fied, Микрофони у покрету и Београд... Introducing dancehall). Планови за будућност укључују и проширивање активности, обнављање сарадње са бројним установама са којима је Завод већ сарађивао (Туристичка организација Србије, Министарство трговине и туризма, Туристичка организација Београда, Комсхе, итд) и успостављање ближе сарадње са установама и организацијама у земљи и иностранству чије се активности крећу у широким оквирима културног туризма.